Piše: Aleksandra Gojković
Ljubav traje tri godine, Frederik Begbede, Booka
Kad se pre nekoliko godina pojavio Begbedeov roman “399” mnogi su bili oduševljeni njegovim lakonskim i ironičnim pripovedanjem o zamkama marketinške industrije. U međuvremenu su na srpski prevedene još tri knjige ovog ekscentričnog francuskog intelektualca (deo njegove skorašnje biografije je i hapšenje zbog kokaina ), a roman “Ljubav traje tri godine” prodavačice u knjižarama preporučuju sa širokim osmehom. Potencijalno uznemirujući naslov (za one u dugoj vezi!), prati uvod u kome pisac elaborira faze hlađenja ljubavi. Evo odlomka dostupnog na sajtu izdavača:
“U početku, sve je lepo, čak i vi sami. Ne sećate se da ste ikad bili tako zaljubljeni. Svaki dan donosi svoj lagani tovar čudâ. Niko na planeti Zemlji nikada nije spoznao takvo zadovoljstvo. Sreća je tu, i jednostavna je; ta sreća ima lice. Kosmos se osmehuje. Godinu dana vaš život biće niz sunčanih jutara, i vama je sunčano jutro čak i kad je snežno popodne. Pišete knjige o tome. A onda se uzmete, što pre – zašto čovek da razmišlja kad je srećan? Od mozganja postaješ tužan; treba se prepustiti životu.
Druge godine stvari počinju da se menjaju. (…)Treća je godina, i vi se više i ne uzdržavate da gledate za mlađanim gospođicama za kojima se svi okreću. “
U Patagoniji, Brus Četvin, Magnet
Ova putopisna knjiga preporučena mi je kao zanimljivo štivo koje se brzo čita i ostavlja prijatan osećaj i po zatvaranju korica. Četvin putuje u Patagoniju u potrazi za čudnovatom zveri i tokom te avanture upoznaje mnogo zanimljivih ljudi. Evo odlomka, skinutog sa jedne od virtuelnih knjižara:
„U trpezariji moje bake nalazila se jedna vitrina, a u vitrini parče kože. Bio je to tek komadić, ali debeo i grub, s pramenjem oštrih, crvenkastih dlaka. Zarđala pribadača držala ga je na kartonu. Pored je nešto pisalo izbledelim crnim mastilom, ali ja tada još nisam znao da čitam. ’Šta je to?’ ’Parče brontosaurusa.’“
Moramo da razgovaramo o Kevinu, Lajonel Šrajver, Laguna
"Ovako bi", reče mi drugarica, "danas pisao Dostojevski". Za one koji ne vole da čitaju postoji i film, ali, ako je suditi po komentarima na sajtu "Lagune", izgleda da dobar deo gledalaca naknadno posegne i za knjigom. Kevin je dečak koji je krenuo lošim putem, a pisma ispisuje njegova majka, analizirajući šta ih je dotle dovelo.
Ja i Kaminski, Danijel Kelman, Clio
I ovu knjigu mi je pomenuo neko ko pasionirano čita, uz komentar da se radi o zabavnom štivu. Na sajtu izdavča su uobičajene pohvalne fraze („briljantno delo“, „uzbudljiva priča“) koje na knjiške moljce deluju ko hladan tuš. Entuzijazam se pojavio tek nakon saznanja da je glavni junak „tridesetogodišnji novinar, propali urednik likovne rubrike, koji je u poznanstvu sa slavnim slikarem, Manuelom Kaminskim, video svoju životnu priliku.“ Šta bi se desilo da čovek, u "stvarnosti", krene da sledi svoje detinjaste impulse? Da li postoje prilike koje ne vidimo jer ne umemo da gledamo?
Puls, Džulijan Barns, Geopoetika
Barns je ironična pričalica, sentimentalni ekscentrik, neko ko vas, gotovo za ruku, vodi kroz sopstvena neurotična razmišljanja…Čoveku prosto proradi sujeta kad ukapira koliko je njegovih tajnih poroka Barns "provalio". Zar je moguće da smo mi i hladni Englezi toliko slični tamo gde smo najtanji, tamo gde padaju svi zastori? I ovu knjigu mi je neko preporučio, mada za Barnsa preporuka i nije bila potrebna.
