 |
| Stefan Hesel |
Piše: Aleksandra Gojković
"Najgora je ravnodušnost, reći "šta ja tu mogu, snaći ću se već nekako". Ovakvim stavom, izgubićete jednu od osnovnih osobina koja vas čini ljudskim bićem. Osobinu bez koje se ne može: sposobnost da se pobunite i, kao posledicu, da se protiv nečega pokrenete".
Knjižica Stefana Hesela (94) koja je proletos izazvala ogromnu pažnju zapadnoevropske javnosti, a rado su je citirali i tamošnji studenti tokom svojih protesta, pojavila se ovih dana i kod nas. Naslov je doslovno preveden i glasi Pobunite se, a izdavači su Službeni glasnik i VBZ.
Šta je najimpresivnije u vezi ove knjige? Činjenica da njen autor, uprkos ogromnom životnom iskustvu, nije podlegao zamkama cinizma i da je i dalje optimističan. Zašto bi inače insistirao na borbi za ljudsko dostojanstvo i podsećao da stvari mogu biti drugačije i bolje?
Hesel se protivi bespoštednoj jurnjavi za profitom koja je dovela do ogromnih socijalnih raslojavanja i učinila da se sve češće krše univerzalna ljudska prava navedena u Deklaraciji Ujedinjenih nacija, zbog čega je ugrožen "sam temelj socijalnih tekovina (francuskog) Pokreta otpora". Sredstva javnog informisanja omladini, kako navodi Hesel, nude "samo perspektivu masovne potrošnje, preziranja slabijih i kulture, opštu amneziju i nemilosrdno takmičenje svih protiv svih". Razlog za otopor može biti bes, ali je potrebno da otpor bude konstruktivan, jer terorizam i nasilje ne donose ništa dobro, podseća autor koji često drži predavanja mladima. Smatra da se iz krize u koju je svet dovela potrošačka svest, može izvući samo ako se prekine sa politikom "uvek sve više" u domenu finansija, nauke i tehnike.
"Ne treba se prepustiti beznađu, treba se nadati. Beznađe je odbijanje vere u bolje sutra. Razumljivo je, rekao bih čak i prirodno, ali ipak nije prihvatljivo. Zato što ne dozvoljava ishod koji je moguć ako se nadamo".
Pošto su Heselu neki zamerili da samo nabraja ono što ne valja, a daje malo konkretnih predloga, rešio je da ponovo naoštri olovku i napiše zajedničku knjigu sa Edgarom Morenom (sećate se njegovog Duha vremena?), drugim velikim buntovnikom iz garde vremešnih intelektualaca.
Dok čekamo konkretne predloge nije na odmet da i sami sebi postavimo pitanje: Šta mogu da učinim za opšte dobro, a zavisi isključivo od mog truda i nisu mi prepreka ustaljeni izgovori na koje se rado pozivam?
