Piše: Aleksandra Gojković
"Najbolje namere", Ingmar Bergman
Ako volite Bergmanove filmove i knjige bez postmodernističkih smicalica, u kojima je fabula čvrsta a likovi u razvoju, ovo je pravi izbor za vas. Glavni junak je iz siromašne porodice, glavna junakinja iz imućne, oboje imaju komplikovanu prirodu koja ih nagoni da postupaju protivno onome što bismo nazvali zdravorazumskim interesima... Malo jeze, malo melanholije, mnogo introspekcije, a stranice samo lete, kao kad čitate Dostojevskog...
"Dvadeset srpskih podela Srba na Srbe", Dušan Kovačević
Kombinacija tragedije i humora koja obeležava sve Kovačevićeve drame prisutna je i u ovoj knjizi priča, objavljenih premijerno u "Ninu". Autor piše o ideološkim, političkim, geografskim, jezičkim i svim ostalim podelama koje čine da dobar deo naroda gubi vreme baveći se krajnje uzaludnom aktivnošću nametanja svog pogleda na svet, umesto da radi nešto pametno i smisleno čime će, eventualno, pomoći sebi i svom narodu. Dok čitate, pitate se: Ma je li to moguće? Zar sam i ja takav/takva?
"Prognana bića", Milenko Bodirogić
U knjizi za koju je dobio nagradu "Politikinog Zabavnika" Bodirogić opisuje mitološka bića od kojih su naši preci zazirali kad ostanu u mraku, a mi uglavnom nismo ni čuli za njih. Talason?! Uslužni duh?! Ko su oni? Knjiga ima fantastične ilustracije koje pomažu da se potpuno uživite dok putujete kroz ovaj zaboravljeni svet. Već i samo listanje navodi na pitanje: Šta bi od mojih pasija moglo da postane građa za knjigu?
"Enciklopedija loših đaka, buntovnika i ostalih genijalaca", Žan-Bernar Puj, An Blanšar
Ovo je knjiga kojom se bilduje samopouzdanje! Zar je moguće da ni Anštajn, Čerčil, Agata Kristi, Čarli Čaplin i Leonardo da Vinči nisu mnogo obećavali u detinjstvu i najranijoj mladosti? Ma, ajte molim vas, procene rodbine i škole očigledno su vrlo relativna stvar! Da bi sve ove informacije stigle do čitalaca u krajnje dajdžestiranoj formi, prikladnoj i za listanje na plaži, autor je morao debelo da zasuče rukave i baci se na proučavanje literature.
"Ispovesti", Momo Kapor
Dok čitate o doživljajima Mome Kapore nasmejaćete se bar deset puta, onako od srca, a verovatno ćete poželeti i da pojedine odlomke čitate naglas, bez obzira koliko drugi u tom trenutku bili zaokupljeni svojim poslom. I, što je najlepše, neće vas mrzeti zbog toga. Ima li bolje preporuke za knjigu?
