 |
| Miloš Crnjanski |
Piše: Aleksandra Gojković
Neki ljudi koji imaju pristup arhivi Radio Beograda rešili su da pre par godina učine jednu plemenitu stvar i postave fragmente iz intervjua koji je Crnjanski (1893-1977) dao po povratku iz Londona u Beograd, 1966. godine. Pisac u njemu na neki način sumira svoje književno i životno iskustvo i iznosi stav da književna dela, uprkos drugačijim uverenjima, ne mogu da govore sama za sebe i da "nema izlaska iz svog stoleća", jer "uvek postoji odgovor prošlosti i odgovor sadašnjosti". Crnjanski odbacuje stav nekih kritičara da je poezija Branka Radičevića imala veliki uticaj na njegovo stvaralaštvo i objašnjava da ga za velikog romantičarskog pesnika pre svega vezuju neki porodični detalji i, hajde da malo slobodnije interpretiram, shvatanje da se ne može pisati bez zanosa. Sve je zanimljivo u ovom intervjuu, bukvalno svaka rečenica, jer u izražavanju Crnjanskog nema praznog hoda (što i nije nikakvo čudo budući da je u pitanju čovek koji se dopisivao na pet jezika i oprobao u mnogim žanrovima, uključujući i novinarske reportaže), a primeri koje navode zanimljivi su za razmišljanje i današnjim ljubiteljima književnosti.
U drugom klipu,Crnjanski sa velikom toplinom opisuje Šantića za koga kaže da je "izgledao kao osiromašeni beg koji nije prodao očevu kuću" i seća se da su Dučić i Šantić bili zaljubljeni u istu devojku, pa se Šantić povukao na Dučićevu molbu.
Posebnu vrednost imaju klipovi na kojima sam Crnjanski recituje svoju poeziju. Za one koji žele savršenu dikciju postoji i interpretacija glumca Petra Banićevića, ali je pravi dragulj slušati samog pesnika. Ako ni zbog čega drugog a ono zbog osluškivanja gde je on sam smatrao da treba napraviti pauze i šta mu je bilo posebno važno da naglasi. Posle kratkog vremena ionako prestajete da čujete nepravilno izgovoreno "r" i čujete samo genijalnog umetnika.
