Piše: Aleksandra Gojković
Da li loše napisane knjige mogu biti dobre za bilo koje godišnje doba? Sumnjam!
Padove koncentracije povremeno ima svako ( po vrućini ova mogućnost značajno raste!) i tu je štampa prava blagodet. Kupite časopis, gledate slike i listate do mile volje!
Za one koji bi ipak radije čitali knjige, evo moje liste naslova uz koje se nećete dodatno oznojiti, ali ni prodangubiti i pitati se šta vam bi:
"Mali princ", Antoan de Sent Egziperi
Ovu knjigu smo čitali kao dečiju lektiru, a u stvari je namenjena odraslima koji osećaju prazninu i spremni su da se menjaju. Kad ponovo pročitate ovu nežnu priču o usamljenom dečaku u potrazi za bliskošću, možete mirne duše da preskočite sve knjige za samopomoć i romane a la Paulo Koeljo. Egziperi je video dalje i izražavao se nadmoćnije.
"Freni i Zui", Dž. D. Selindžer
Reč je Selindžerovom romanu koji govori o ženskoj mladalačkoj pobuni. Knjiga je podjednako uzbudljiva kao i "Lovac" i poučna na savršeno nedidaktičan način. Selindžer se potrudio da bude napeto, a ja čak nisam odolela da citat iz knjige ubacim u seminarski rad kao moto jednog poglavlja.
"Kad padne noć", Haruki Murakami
Iako mnogi najviše vole njegov roman "Igraj, igraj, igraj", onima koji nisu čitali Murakamija, a četristo- petsto stranica im deluje kao preveliki zalogaj za upoznavanje, toplo preporučujem ovu tanušnu knjigu čija se radnja dešava u Tokiju, tokom samo jedne noći. Junaci tragaju za smislom, a čitalac se pita kakav li je čovek taj Japanac kad ima ovakav osećaj za emotivne finese? Čak i ako ne volite fantastiku, kod Murakamija vam njeno prisustvo neće smetati. Kažu da je Murakami japanski Selindžer.
"Troje", Džulijan Barns
Ovo je ljubavna priča u kojoj cinizam pobeđuje patetiku. Autor piše o ljubavnom trouglu i uspeva da se ne saplete o stereotipe. Sve su šanse da odmah posegnete i za nastavkom romana koji se zove "Ljubav itd". Znam osobu koja je na istom sajmu uspela da kupi prvi deo, pročita ga i otrči brže-bolje po drugi.
"Kako da govorimo o knjigama koje nismo pročitali", Pjer Bajar
Ako smo neku knjigu pročitali davno i imamo samo maglovitu predstavu o radnji, da li čiste savesti možemo reći da znamo o čemu se radi? - jedno je od pitanja koja nam postavlja Bajar. Koristeći sopstveni primer, autor pokazuje da se o knjigama može sasvim lepo pričati čak i ako imate vrlo površne informacije. I oni koji žive od pisanja i predavanja o knjigama, često moraju da se posluže improvizacijom i blefiranjem - tvrdi Bajar. Paradoks je da čitanje ove knjige o tehnikama eskiviranja ima smisla samo ako volite da čitate. Zašto bi vas inače bilo briga šta ko misli o vašim književnim elaboracijama?
Sledi nastavak...
Нема коментара:
Постави коментар